Objašnjenje akorda (bez nota)

[Webmaestro]

Ovde ćemo pokazati kako mogu da se odsviraju svi akordi ukoliko se shvati jedan od njih. Demonstriraćemo na primeru jedne familije akorda, na koji način funkcionišu svi akordi. Predstavljamo jedan sistem i njegovu strukturu, tako da se ne mora učiti svaki akord i njegove varijante posebno.


C DUR AKORD

Reč akord dolazi od francuske reči "accorder" - dovesti u sklad, urediti. Akordi se sastoje od najmanje tri tona koji zvuče istovremeno, i koji se slažu. Najjednostavnija forma akorda je trozvuk. Predstavljamo C dur trozvuk. On se sastoji od tonova C,E,G.

Dijagram hvata C dur akorda

[Webmaestro]

PRSTORED

Prste desne ruke obeležavaćemo slovima:




PRSTORED KOD C DURA

Crne tačke govore koju dirku treba pritisnuti, a slova u tačkama - kojim prstom se ta dirka svira.



P = PALAC
K = KAŽIPRST
D = DOMALI

[Webmaestro]

NAČINI SVIRANJA AKORADA

Postoje tri načina da se odsviraju ova tri tona:

1. ZATVORENI UDAR - prsti sviraju sve tonove istovremeno. Kod C dur akorda prsti P K D pritiskaju dirke C E G u isto vreme.

2. RAZLOŽENI AKORD (ARPEGGIO) - prsti pritiskaju tonove jedan za drugim. Kod C dur akorda, prsti P K D pritiskaju dirke C E G jednu za drugom. (Zvuči kao kod harfe)

3. MEŠANI UDAR - nastaje kada se pomeša zatvoreni sa razloženim udarom. Primer: palac (P) pritiska dirku C, zatim kažiprst (K) i domali prst (D) pritisnu istovremeno E i G.

[Webmaestro]

DUR I MOL

Postoje dva tonska roda: dur i mol. Oni su skoro jednake gradje, ali kod njih postoji jedna mala razlika. Navešćemo princip gradje svih dur i mol trozvuka.


INTERVALI C DUR TROZVUKA

Trozvuk se sastoji od tri tona jedne tonske lestvice:
prvog tona (osnovni ton)
trećeg tona (terca)
petog tona (kvinta)

Sve bele dirke su tonovi C dur lestvice. Njen prvi ton je C. Ukoliko na njemu gradimo trozvuk, taj trozvuk dobija i njegovo ime. To slovo je istovremeno akord simbol datog trozvuka.

OSNOVNI TON (OT)
Osnovni ton je fundament (temelj) akorda i daje mu ime. Akordu koji je izgradjen na tonu C dato je ime C dur. Brojni simbol osnovnog tona je 1.

TERCA (T)
Terca je treći ton brojano od osnovnog (u ovom slučaju je to E). Naziv terce je dobio ime od latinske reči "tretius" - treći. Brojni simbol = 3.

KVINTA (K)
Kvinta je peti ton od osnovnog tona (G). Lat. "quintus" - peti. Brojčani simbol = 5.

[align=center][/align]


RAZLIKA IZMEDJU DURSKIH I MOLSKIH TROZVUKA

Mala razlika izmedju durskih i molskih trozvuka je u tome što je u molskom trozvuku terca za pola stepena niža nego kod durskog trozvuka. Osnovni ton i kvinta su isti.

PRIMER:
C dur trozvuk se sastoji od tonova C E G.
C mol trozvuk se sastoji od tonova C Es G.

C dur
C mol

OBAVEZNO ZAPAMTITI OSNOVNI TON, TERCU I KVINTU KOD SVAKOG TROZVUKA. Tako će se iz svakog durskog trozvuka moći napraviti molski trozvuk na taj način što će terca da se odsvira za pola stepena niže, i obrnuto.


ŠTA ZNAČI DUR I MOL?

Dur dolazi iz lat. "durus" - tvrd. Mol od lat. "mollis" - mekan. Durski akordi zvuče nešto tvrđe i ozareno, a molski su mekši i za mrvicu tužniji.

[Webmaestro]

FAMILIJA C dur AKORDA

Na svakom tonu C dur lestvice može se, shodno predhodno opisanom primeru, graditi trozvuk. Tonovi na prvom tonu C, na četvrtom tonu F i na petom tonu G su durski trozvuci. Na tonovima D, E i A su molski. Svaki trozvuk dobija ime svog osnovnog tona. Kod durskih trozvuka pišemo simbole C F G, a kod molskih trozvuka Dm Em Am. Svi trozvuci imaju isti prstored.

[align=center]C


Dm


Em


F


G


Am
[/align]

[Webmaestro]

OBRTAJI (ZAMENA MESTA TONOVA) AKORDA

Obrtaji kod akorda znači: C dur trozvuk ne mora uvek da se svira u nizu C E G. Osnovni ton ne mora da bude najniži ton. I terca i kvinta mogu da budu prvi tonovi. Obrtaji akorda su jako bitni pri sviranju, zato treba posebno dobro proučiti ovaj deo. Na primeru C dur akorda objasnićemo princip obrtaja akorda.



OBRTAJI C dur TROZVUKA


OSNOVNI OBLIK:

Tonski redosled je: osnovni ton (C), terca (E), kvinta (G).




PRVI OBRTAJ:

Tonski redosled je: terca (E), kvinta (G), osnovni ton (C).




DRUGI OBRTAJ:

Tonski redosled je: kvinta (G), osnovni ton (C), terca (E).





PRAVILO INTERVALA

Kod osnovnih formi trozvuka, osnovni ton je uvek najniži, palcem odsvirani ton. Zatim slede sa leva na desno terca i kvinta.

Kod prvog obrtaja osnovni ton svira uvek onaj prst koji pritiska ispod veće praznine dirke. Kao na slici:

najveća praznina kod prvog obrtaja C dura



Kod drugog obrtaja kvinta zahteva uvek onaj prst koji lezi iznad veće praznine dirke. Slika:

najveća praznina kod drugog obrtaja C dura


Ono što preostane je terca. Treba uvek misliti na to. Kada se zna osnovni ton, zna se i ime akorda.


Primeri za A mol i D mol:

najveća praznina kod drugog obrtaja A mola


najveća praznina kod prvog obrtaja D mola




Osnovnom formom C dur trozvuka i njegovim obrtajima se mogu proizvesti sve osnovne forme i svi obrtaji ostalih trozvuka C dur familije (Dmol, Emol, Fdur, Gdur, Amol). Red akorda C, Dm, Em, F, G, Am smo napravili jednostavnim pomeranjem C trozvuka dužinom C dur lestvice. Ukoliko pomerimo prvi obrtaj C dur trozvuka po ovom uzorku dobićemo sve prve obrtaje ostalig trozvuka C dur familije, a ako pomerimo na isti način drugi obrtaj, dobićemo sve druge obrtaje.



PRAKTIČNA STRANA OBRTAJA AKORDA (ZAMENA MESTA)

Obrtaji akorda omogućuju lakše sviranje harmonskih tokova i dozvoljavaju da zvuče bolje i logičnije. Što je više zajedničkih tonova koji imaju akordi koji slede jedan za drugim, zvuk je bolji.

[dugi68]

Pozdrav svima. Konačno sam našao ono što sam tražio. Svaka čast!

[Webmaestro]

Za sada sam samo ja tu
A biće nastavak ove priče o akordima, samo kad budem imao vremena.
Drago mi je da nekome može da koristi.

[Webmaestro]

TROZVUČNE VARIJACIJE

Do sada smo obradili šest trozvuka C dur familije akorada. Sada ćemo pokazati i ostala pedeset i četiri moguća trozvuka u okviru jedne oktave. Svi se oni grade po istom planu. Da bi to pokazali, potrebni su nam nazivi intervala koje do sada nismo koristili u okviru reda osnovnih tonova C dur lestvice.


POLUSTEPENI I CELI STEPENI

Tonsko rastojanje od jedne do druge dirke je pola stepena. Od C do Cis rastojanje je pola stepena, kao i od Cis do D, od D do Dis, od Dis do E, od E do F... Dva polustepena čine jedan stepen, dakle rastojanje između C i D je jedan stepen.


NOVI INTERVALI

Uz osnovni ton (1), tercu (3) i kvintu (5) dolaze dva nova intervala: sekunda (lat. "sekundus" - drugi) i kvarta (lat. "quartus" - četvrti). Terca koju smo upoznali iz dur trozvuka je velika terca. Ukoliko se sniži za pola stepena, biće mala terca. Za pola stepena snižena kvinta se naziva umanjena kvinta (-5). Za pola stepena povišena kvinta se naziva prekomerna (povećana) kvinta (+5). (čitati: plus pet i minus pet). Osnovni ton se nikad ne menja na ovaj način inače bi se radilo o novom akordu!



1.osnovni ton / 2.sekunda / 3.terca / 4.kvarta / 5.kvinta

[Webmaestro]

UMNOŽAVANJE TROZVUKA

Sada ćemo iz jednog napraviti pet trozvuka, i sve to prikazati na primeru C dur trozvuka.


DUR TROZVUCI

Dur (lat. "durus" - tvrd, čvrst) zvuči malo tvrđe.

C

1.osnovni ton / 3.velika terca / 5.kvinta




MOL TROZVUCI

Mol (lat. "mollis" - mekan) zvuči malo tužno i mekano.
Pravilo gradnje: Dur trozvuk sa tercom pola stepena niže.

C m




UMANJENI (MOL) TROZVUCI

Trozvuci sa malom tercom i umanjenom kvintom se zovu umanjeni (mol) trozvuci.
Pravilo gradnje: Mol trozvuk sa kvintom pola stepena niže.

C um.





PREKOMERNI (POVEĆANI) DUR TROZVUCI

Dur trozvuci sa prekomernom (povećanom) kvintom se zovu prekomerni dur trozvuci.
Pravilo gradnje: Dur trozvuk sa kvintom pola stepena više.

C +5





UMANJENI DUR TROZVUCI

Dur trozvuci sa umanjenom kvintom se zovu umanjeni dur trozvuci.
Pravilo gradnje: Dur trozvuk sa kvintom pola stepena niže.

C -5





SUS TROZVUCI

Ovaj trozvuk se sastoji iz osnovnog tona (1), i kvinte (5), nema tercu jer je ona suspendovana (eng. "to suspend" - isključiti, otpustiti). Kao zamenu za tercu dobija kvintu(4) ili sekstu(2) i to mu daje lebdeći, malo neodređen zvuk.
Sus akord se gradi na dva načina.
Pravilo gradnje:
Sus4: osnovni ton (1), kvarta (4), kvinta (5).
Sus2: osnovni ton (1), sekunda (2), kvinta (5).

C sus 4




C sus 2